Отаџбина

554

У с к о ц и

лепо одело ; довезоше ме на колима на ово дивно добро, у овај леп двор. Овуд злато, огледала, свеће, полијелеји — као у цркви. Момци, одевени као племићи — сви ми се клањају. — Рекоше ми да ћутим и да се све држим једног малог црвеног ђавола — мора да је какво богато, размажено ђаче, па побегло из школе. Водише ме кроз ходнике, дворане, уз степенице, кроз сијасет — богато и као уз карневал одевеног, мушког и женског свзта — сзе саме госпоштине. Веле да је међ' њима и славни сенат, па и сам пресветли дужд!. .. Будн Бог с нама Иване ! С тобом се више чуда догађа, него ли са Синдибадом морепловцем, ил' Аладиновим кандилом, како то причају у оној лепој књизи, што си је још ка' шегрт, код мајстора, читао :.... И ти си дошао у некакве вилинске дворе од биљура.... Постао си Бога ми страшна зверка: сви се на тебе смеше; лепе ти госпође руку стежу а господа праве сугребе пред тобом ! Доживео си велику славу !.... Па ти ме онда на једанпут у гужви повукошо овамо. Мали црвени ђак — довде ме све за огртач вукао, Кад дођосмо овде блпзу, неко ме муну у ребро, да ми све светлаци полетеше на очи. Кад ее разабрах и погледах — око моје главе укрштени мачеви. Потегнем и ја сво.ј. И у мал' не би окршаја лепо да легне крв а ђаво би га сам знао за што и кро-што !.... Бадава господска посла — дубока посла! Ђаво је овде тикве лупао ал' где се баш ја нађох са њим тпкве да садим — и ко' ће ти у овој уци алабуци бити паметан, а камо ли са собом на чисто?!.,. (осмејкује се и облизујеј П'онда ова лепа госпа и њен слатки гласић, ка' да сребрпо звонце трепери : (( тингили — тангили": оЧекај ме ту !..." Живе ти Бога ми и проводе се славно ова госиода! Дању спавају, — они у неко доба пошто се добро наједу и напиЈу шетају се, јаше, возе се, а ноћу — проводе љубав и на гондолама, по мору, лове лепе жене и девојке ! Славан би то био жнвот за младића моје багре!. ., Море хеј! Ко' нна још шта може бити са мном — и с оном лепом госпођом ? Можда ће бити ту још и љубљења ! А ако буде — батина ! Сврбе ме и уста — а вере ми, ко' по мало и леђа да се јављају (Седи за сто и немирно звиждука). ПОЈАВА ТП Грацијела журно улази и Пређашњи Грацијела (застаје у трему, за себе) Срце ми бије да искочи, Мозак ме боле — да полудим ! Вид ме, слух ме издаје, Живци ко' највећа звона бубњају, Дамари бију ко' усијани да су! Напред ! Куражпо ! 0 спасу његове