Отаџбина

У с к о ц и

553

Којој се покоравају власти, закони, Дотлс ће п бити слободе у Венецији. Када немадпе више ни једне мишице Ни једног срца правог племићског, Да од свачије самовоље заштити, Нејач, права и повластице древности : Слободи Венеције куцнуо је, Последњи сат! Живела слобода ! Мушке маске Шивела! Провидур (који се саветовао са сенатором Челини) Покоравам со госпођо, господо, захтеву вашем праведном (капетану страже) Појачајте стражом све поседнуте улазс, пзласкб ! Не дајте ником на поље ! (Стража одлази десно) Грацијела А сад драги моји гости одбрани, Господо, госпође — изпол'те ! Користите се још пола часа, Слободом маске —- обичаја наших Мојим гостопрпмством усрдним, Изволте заборавит' непријатан прекид, Мени па понос, радост и часг. (Маскс почињу се разилазпти. Тихо дрној масци) Чекајте ме ту! (Сеиатору Челини) Вашу руку ујаче! Челини (тихо) Корак је врло неразмишљен твој! Грацијела (исто тако) Боља је неразмишљеност од опростите Правде или — подлости ! (одлазе испод руке. Нровидур и све маске. Чује се мало после весела граја и свирка). ПОЈАВА VI Црна маска — остаје сама. Црна. маска (окреће се на све стране и завирује слике, стубове, ствари, намештај). Да ме ђаво носи, ако од свега што год, што год разумем ! Мало се уплаших, кад овај налик на некакву власт и без ове комендије (масну показује) повика пекако строго : „маске доле !» Ал' у брзо се сетих, да су ми пре рекли, да сб ништа не бојим, да у инат маску не скндам — а да ]е све то шала и да се то тако све ваља !.... Ако је сан — слађе нисам никад сањао, ако је јава никад се пријатније пробудио! Дадоше ми новаца, обукоше у ово