Отаџбина

556

у с к о ц и

Челини (гунђа, зачуђено и зловољно) То лије он! Чудо доиста, једино он У масци беше оваквој ! (Граја, доводе с једне стране другу, с друге стране — трећу маску псто тако маскирану — радосно) Аха — ево га (угледа трећу маску) Ал' шта је то? Још један!.... Та то је превара ! у]укавством он је умак'о, спас'о се ! Провидур Маске доле господо! Скида једном па другом маске. Непозната лица блену и свуд се зачуђено окрећу Грацијела (буди се (( маску» угледа) А он, он, где је? Франческо (који је пришао близу ње, тихо) Не бојте се вешт је тај обешењак! Он вам је зацело давно — нокат у леднну ! Побег'о ! Грацијела (радосно) Ох хвала ти Боже ! Прови&ур (зловољно, ужурбано) Ал' не, није умак'о ! Није могао умаћи ! Стража је посела све улазе, капије и све на двору тајне изласке ! (Чује се па пол>у граја, нуцњава, вика) Шта је то ? Каква је то ларма, граја, на пољу? (пође) ПОЈАВА IX Даиег. с траже с десна задувано и хитао улази и Прођашњи. Провидур. Шта је ? Је ли ухваћен ? Каиетан Не знам ко' ? ваша пресветлост! Црне маске нигде не беше.... Неколико наоружаних маски на главни излаз навали, међ' њима беше један мален, итри црвени домино и један висок исто тако у црвеној масци — па кад им ми забранисмо пролазак — силом оружја они нас силно и бесно нападоше, продреше. Ми се очајно бранисмо — једног ранисмо — један од многпх нападача, остаде. Ал' они се пробише. На земљи нађосмо овај огртач и шешир овај црни. Онај високи, поносити човек, вођ се виђаше, десну руку носаше везану, ал' левом као помамни лаФ мачем нападаше — тројицу је иаших саставио са земљом и мене ето самог ранио а мач ми из руке избио. Ми за њима пуцасмо у мрак — ал' беше у залуд' све.... Ко' се надао — из безбрижног, великог двора толикој сили, крвавом нападу из ненада... ! Провидур. Потеру ! одмахпотеру! (одлази журно вичући) Коња! Коња ми дајте! (Капетан одлази за њим) Завеса пада. (Свршиће се)