Отаџбина

612

ГРЧКЕ мисли

да је много пута с извесним својим чисто унутрашњим ировинцијалнога карактера напредци.ма, Србија стварала тешкоће својој даљој будућности, и да је свагда грешила протпв свога задатка, кад је из очију губила ма за тренут своју потоњу будућност, једину мету живота њезинога. Све што је годило искључиво Србијн, штетило је српству. За то што народ није цео оелобођен, бачена је Србија, део његов, у неприлику да штети остале неослобођене делове сваким кораком којим би искључиво она у наиред крочила. Слободан унутрашњн живот колико је год користио Србији, толико је изазивао штете, подозрења, гоњења и неисказане неприлике онима, које је овај при>:ер имао да привлачи, а-ли којима домаће несавладљиве околности нису дале да му следују, излажући их баш тиме самим свима оним неприликама. Кад је Србија основала и почела унапређивати школовање и просвету само за Србпју, и не узимљућп у рачун цело српство, са сваким напретком у том правцу, она је стварала читаву пропаст међу собом п неослобођеном српском браћом, за то, што се и за њих није бринула. Околности, које су се и у Турској нод утицајем нових идеја мало по мало мењале, и извесна права која су после 1839 и после 1856 у Турској уведена, нико нпје с нланом п с рачуном употребио да изгубљени ниво одржава и да заостале неослобођене делове народа од незнања брани. Последице су тога, да је Србија у том правцу лепо напредовала, али ,ла је српски народ, који је остао у Турској, ма,ње о6разова.н него и један народ који у евроисноЈ Турској живи. А та је последица за последњих тридесет година била на грдну гптету Србије. Кад је књаз Милош 1830 добио да уз одвајање државе од цариградске управе, одвоји и цркву од патријаршије^ он је учинио добру услугу Србији, али врло рђаву српству, за то што је тај корак ишао на велику корист одвојене Србије, али на велику штету неодвојеног српства. Нико није познавао питање, нити је могао да оце-