Отаџбина

Т Е Ш К II Д А Н И

али овога дана беше нала чама на све. Бегао сам од ОФицира, и тражио да од њих бар чујем коју веселу реч. али узалуд : све беше занемило. Веле да људи предосећају кад ће да их снађе несрећа; ја не знам о томе нредосећању ништа да причам. Кад смо ушли у тесвац од Баб-ел- Мандеба. опазио сам да је атмосФера по све друкчија, но што сам је гледао до сад. Острва у томе делу Црвенога мора махом су гола, али се њихове црвенкасто-мрке боје у даљини, смешане с атмосФерским модрилом, преливаху у безбројне тонове. Сад су ми изгледали, као да је гдегод иза њих олуја натерала на њих облак од прашине. То беше особена врста магле, у коју се губљаху даљи предели, а кад је брод ушао у ту атмосферу, учини ми се да су зраци сунца постали блеђи. Читаво осветл.>ење беше се променило : некаква сумпорна боја, куд год се окренем. Високих гора око Адена, које се иначе отуд виђаху, беше нестало, и кад смо ушли у аденски залив, и обале се мало размакоше, чињаше ми се као да смо већ у Океану, јер се нигде не могаше видети стална тачка. Још нисмо ни преполовили пут што дели излаз Црвенога мора од Адена, а ја сам већ могао приметпти, како се «Калипсо» уздиже и спушта правилно, као оно листак, кад се нађе на усколебаној води. И ако је одавде до излаза из залива више од 350 миља, ипак се могаше опазити да је, као што мрнари веле, „на двору 1 ) Фурија.'' Рано у јутру били смо у Адену. И ту је било другачије но до сад. Околна брда сва у магли, а у луци омарина , какву нигда још нисам осетио. Капетан је наредио, да се сваки депо напуни угљеном, колико год може да прими, и још поврх тога, наслагао га где је могао. Брод нам беше празан, па да би му бар колико дао сталности у бури, натоварио га је угљеном, не имајући што друго да укрца.

На пољу — на отворевом мору.