Отаџбина

књижевни прег.1ед

551

пис 1 ) наштампан модрим словпма, док је требало да буду слова црвена. Ја сам се од чуда снебивао, када ми донесоше увезани егземплар те нађох ту погрјешку, о којој нисам дакако ни слутно, кад сам пиоао оно неколико ријечи предговора. Иначе био бих и то истакао. Ја сам умолио ћерку те је ;/ неким екземпларима преко модре боје превукла црвену. Можда је и у Биоград дошао који такав егзсмплар ?....» — У писму је г. ЈагиК даље нагласио, да ће и о једном и о дргугом издању проговорити у аАрхиву*, што је и учинио, те одбио напомене учињене му у «Колу в . Колико из овога писма, толико и из онога што је г. Јагић написао у в А.рхиву> - излазп да су оба издања „Хрисовуља" добра и по науку корисна, аакоимају какпих педостатака, они су врло незнатни. Осталим Спомепицима 8 ево патппса: Зборник аоаа Драгоља, садржина и пророштва од П. С. Срећковића; Неколико аримечанија на књигу Славени у Турској од Кипријана Роберта, састав Јакова Живановића; и Стогодишњица Вука Стефан-К&раџкКа прослављена 1888 у Београду. За штампу средио М. Ђ. Милнћевнћ. — Свакп од ових „Споменика" има своју вредиост, а добро нам је дошао Живановићев спис, који нам је осветлио многе п многе људе из доба прве владе Кнеза Милогаа. — Академија је лањске годпне штампала п други »Годишњак«. Старија њена сестра Југославенска Академија Знаности и Умјетности у Загребу такође се може поноеити својим обилатим и научним радом. Она је штампала неколико књига свсга зборника Кас1а који се одликује и научпошћу и озбиљношћу. Од „Кас1а к у прошлој годинн Академија је штампала п стоту књигу. Сама ова околност, да је Академија оволико књига свога Зборника штампала, јасно сведочи, да је Академија доста урадила, јер први члановп Академије наимеповани су 1866. годнне. У почетку је Академија штампала евој »Рад«, онако као што се штампа наш „Глаеник«, т. ј. радовп свнју одсека заједпо, те је тих заједнпчких »Радова« штампано 59 књига (заједничка је и 80. књига), а са 60 књигом подељенп су прилози поједпних одсека, и то: филолошко-историјски и Филолошко -правнп одсек штампају своје раснраве заједно, а математнчко-природнн одсек за себе. Прва два одсека штампала су 29 књига а математичко-природни 10 књига. Сем тога штампане суитри књига «Рада с( , које су посвећене Руђеру Бошковићу. Поред „Рада" Академија штампа н «81;агте 1( , у којима прибира грађу и нсторијске споменике. Од »Огарпна« штампано је до сада 12 књига. (У

1 ) У »Колу в била Је и ова напомена: >Г. Јагић тврди да су сва иелика

слова. црвеиа и да је потиис краља Драгутипа плав, а у ирепису имају два ве-

лика слова дрпа, а нотпис јс Драгутииов дрвеи.