Отаџбина

552

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛНД

прошлој години штампана је двапаеста књига). Даље је штамнала Акалемија седамнаест књига »81;апћ рјзаса ћгуа^зкШ«. (У прошлој години штампана су као 17. књига 1)је1а Јигја Вагаћо^гса, која су за штампу приредили П. Вудмани и М. Ваљавец); 20 књига »Мопитеп1;а брес(:ап11а ћЈб1;ог1аш 81ауогит тегчсћопаНит«; 3 књиге „Мопитеп1;а Мз^опсо-јипсИса 81ауогит тег1сћопаНит;" и 11 књига великог »Кјеспјка ћгуа^бко^ Ш згрзко^ је/лкч« који је почео оорађиватп Даничић, по његовој смрти наставио Ваљавец, а сада га обрађује Будмапи Од овог »Речнпка« уминулој годипи штампапаје 11.евеска или трећа, треће књиге, те је „Речник" стигао до речи ћиЛ. Поред овога Академија је штампала па двадесетину других разппх научних дела, нека је опет помогла да се штампају, а нека (већпном Даничпћсва) откупила. Белешке из својих седнпца, некрологе умрлнх својич чланова и друге унутарње одношаје, Академија износи у »Бјекфјзи«, од кога је до сада штамппно 4 књиге. Оволикн рад првих хрватских, српских, а и словенских паучника, најбољп је доказ да Акадсмија ради н озб[1љпо и смишљеио и науччо, јср јој је цео рад и врло научан и врло користан. Овако обплатом своме раду Академија треба миого да захвали и својим добрим Финансијама, јер бадава је и „добра воља« п све, када недостају материјална средства. Изложивши досадањи рад Југославенске Акаде.чије, ч желећи да јој и унапред будс такав, пређимо на стоту књигу „Кас1а< ( , чија садржина заслужује, да се из ближе позна. Први је чланак ); 0 пријеводу псалама у некијем рукописима хрватско-српско и бугарско-словенскијем", од М. Ваљавца. — Чланак овај започет је у ранијим књигама, а овде је само свршетак у коме се расправља о бугарским реценсијама. Друго је место заузсо члапак Др. Петра Матковића „Путопнс Марка Антуна ПигаФетс, или друго нутовање Антуна Вранчића у Цариград 1567. године." — Др. Матковић од некога времена марљиво проучава путнике, који су XVI. века путовали по Балканском полуострову и приказује њихове белешке, дневнике и путописе. До сада је обелоданио девет таквих чланака, који су од пеоцењене користи по географију нашег полуострова. У 71. књ. »Рада" штампао је »Путовање Антуна Вранчића год. 1553," а сада ево и другог пута истога путннка. Узрок овом другом Вранчићевом путу беше посланство цара Максимилијана II. (1567 године) да уговори мир са Со.шмом II. У том посланству беше п Марко Антониј ПигаФета, племић винчеитијски. Он је водио о свом путу опширан дпсвник, који »неописује само пут. којпм сс до Цариграда путо-