Отаџбина

КИ.ПЖЕВН11 ПРЕГ.1ЕД

553

вало него подава још и знатннх хисторијских података." Овај је путопис штампан у Лондону 1585. године под натписом »Шпегапо сИ Магс' Ап(;ошо Р1§аГе1;1;а, ^епШћиото уЈпсепНпо." Др. Матковић трудио се свима силама (и писао на све страпе) да дозна што год о Пигафетн ; али му сав труд оста безуспешан. С тогасе лауставио на сам ПигаФетин путопис, који је подељен у 23 главе. Да би се видело од колике је важности овај нутопис изпећемо му садржину: у 1. глави расправља зашто је цар Максимилијан шпљао посланство и о турско-угарском рату 1567. год.; у 2. оаисује пут од Беча до Цариграда, те се у 3. налази пут по Србији , а у' 4. по Бугарској и Трацији; у 5. о церемонпјама при примању ход султана (описује сарај н сјај, којим је примљено посланстео); у 6. ооисује Цариград и Перу; у 7. Б^СФор, у 8. говори о пореклу Турака, њиховом развитку и у чему лежи њихова сила; у 9. описује турску иошњу и обичаје; у 10. и 11. говори о војсци, двору п дворанима; у 12. о јаничарима; у 13. о пашама, везирима и др. у 14. о султановој личности ; у 15. о броју војске и о беглербезима; у 16. сабире све што је дотле говорио; у 17. описује опширније пут од Цариграда до Једрепета; у 18. расправља о Једренету и о рекама, које тамо теку; у 19. о посланству персијском, које Ј'е тада у Једрене стигло; у 20. па до краја оппсује опширније пут од Једреиета до Беча. Дневнику своме додао је п цене мирођија и других еспапа за његова бављења у Цариграду. Према своме истакнутоме програму, Др. Матковић највпше се позабавио оним делом путописа који описује пут од Цариграда до Београда. „ПпгаФета — вели Матковић — не гради се хисториком. пего на кратко а.ш вјерно прпповиједа, што је видио п чуо, биљежећ и иста иучка причања о пекојих приликах онпх згода. Порсд тога ипак се усуђујемо примјетити, да ова ПпгаФетина причања не само да нису у противсловју, него да се у суштини сударају с хисторијскими извори оних згода — Наш путописац у опће , као што се у потопису опажа, небијаше у кропологији хисторијских згода доста тачан, што одатле полази, јер је црпио понајвише своју упуту од такових хисторика, којн бијаху гледе кронологије врло непоуздани.® Ипак то пе побија вредност самога путописа, јер „описи су му живи и садржином једри, слог прецизиран, и коректан, приказивање бистро и занимљиго, одлпкујуће се проницавим схваћањем спгурношћу суда и вјерношћу описивања." Упоредпвши га са осталим путописима онога доба, „ПигаФетин путопис заиста спада Формом и садржином међу најсавршеније и најзгатније путоппсе по балканском полуотоку онога доба.« — ПигаФегиним путописом до сада се мало ко служио, јер је тако редак, да се сматра као рукопис, с тога га је