Отаџбина

554

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

Др. Матковић сиремио за штампу а Академија га штамнала у XII. књ. „Старина". — Оно што смо прочнтали у овом Матковићевом чланку. ПигаФетин је путопис запста врло занимљнв, а на]више нас је занимао његов пут од Ноша до Београда, где се иалази и опнс Лазареве задужбнне у Раваници, каква је онда би 1а После тога долази расправа Др. М. Мурка, из Беча: „Бугарскп п српски пријевод књиге о седам мудраца, њен извор н кратак обзир на друге словенске редакције." —У овој расправи проФ. Мурко прво говори о постанку књнге о седам мудраца и о познатим оријенталним редакцијама, па се зауставља на српски и бугарски превод. Бугари имају два превода (један штампан а један у рукопису). Српски превод штампан је у Будиму 1809. године, а натппс му је »Историа Синднпп ФилосоФа преведена сђ греческаго на славеноссрбсшн езикЋ' с . По ШаФарику превод је од Георга МихаљевиКа, јер под предговором стоји Г. М. Књига ова данас са свим је ретка, а изгледа да је нп Стојан Новаковић нпје имао у својим рукама, јер јеу в Сриској БиблиограФ.ији" цитира по ШаФарику. — Ову смо књигу н ми тражили у Народној библиотецн па је нема , с тога мислнмо да не ћемо погрешити, ако мало онширније изведемо што о њој пише проФ. Мурко. — У Новаковићевој бпблиограФији на стр. 80. а иод поменутом књигом стоји наиомена: ( ,Има и некојих пјесама иснод којих стојп потписано М. В. (Милован Видаковић . Има п једна онакажена српска народна пјесма. ШаФ. 412«. — ШаФарику се у оиште ннје допала ова књига те је и његов суд о њој врло оштар ; али проФ. Мурко вс.ш : „Шафариково мишљеи.е јо ипак неправедно и особпто нехисторичко. 6 — ПроФ. Мурко мисли да је српскп превод књиге о седам мудраца преведен по новом грчком и млетачком пздан.у од год. 1805. Срлски превад нијс нотпун, јер ^мјесто 25 приповиједака, којс нрппадају грчкој рецензији, имамо ми у српском иријсводу само 17.« Српски превод је ( .у сасвијем народном језику, само што ударају у очи миоги русисми".— »Српски Синтнпа ,је — пише даље проф. Мурко — за нас занимљив још својпм пјесничкнм додацима. Преводилац додаје још 6 пјесама с молбом: Благоволи, лбоосзлни читате.ш овде при концу и овимђ п^коликимђ п^сннцамЂ м'ћсто дати. По ШаФарнку су неко од М. В, (Милована Видаковића), ал то би се могло рећи само о четвртој«. Мсђу њпма је на нетом месту П^снв), Проста сербска. Њу прештампава проФ. Мурко у целпни и вели, да је то нрва пародиа песма ћирилицом штампана, само жали што није тачпо забележена. Песма тл бавн се о Дссиоту Змају Вуку. „Копитар, — пише даље нроФ. Мурко — који је дјело о којем говорпмо, у Уа^егЈјЈпсИбсће ВШНег 1811 Бр. 65 г приказао, те га — противпо од ШаФарнка — објек-