Отаџбина

166

ВОЈВОДА ЈАКША

И ватрено ста да љуби Лепи лик и очи благе: ,0 узми ме, узми, овети, Да с' противим немам снаге. VI Т у У одају царе ступи На раме јој руку стави; Она скочи, па му мило Око врата руке сави. У весело ведро лице Загледа се Константииу, Које, вазда забринуто, Сад у срећи гако сину. Па му прича привиђење, Глас јој дрхти, стрепи душа, Па се чуди, што је царе Тако мирно брижну слуша. Па још поче да је теши : «Ништа зло јој сан ие значи ;» II овако привиђење Стаде њено да тумачи: «Није оно светац с неба, Свеги 'Борђе није био, Нит је тебе за невесту Небесима запросио. „Није небо тако грозно, Над анђелом да се свети, Рад грешника никад не ће Ираведан и невин мрети. VII 0 € Оче, оче!" Теодора Кроза сузе проговара, Какво чудо изненада Пред нама се тако ствара! „Каква радост, ах за моју Ту г У! оче, неизмерну,

»Узми мене жртвом својом , Живот мој у груди гаси, Само милог оца мога И хришћански народ спаси". и а ч е њ е «Бог је благ и иокушење Његово је милоот права, Јер кроз њега срећу твоју Он ги јасно наглашава. »Онај јунак кога теби Показа у сану твоме, Плаве косе, депа лика У оклопу злаћаноме ; »Није празан сан, већ јава И истина права, чедо. 0 убриши сузне очи, И разведри лице бледо. <(То је јунак, што ће скоро Међу нама овде бити, И са нама Турке клете Под Византом победити. «11 коме ћеш у награду По овршеном страшном боју, Поклонити, чедо мило, Твоју љубав, руку твоју. «Пред олтар ћеш поћи с њиие Твој ће санак јава бити. Ето, кћери, тако ће се Божјом вољом све свршити". к р и е Каква милоот, ах, за твоју Душу праведну и верну ! «Је д' могуће да толико Вредим ја, да могу тако Искупити овет хришћавски Да не тоне сав у пак'о!