Отаџбина

В0.1В0ДА ЈАКША

о0! срећа је гако силна, Господњег се гњева бојим, Да верујел. оче, у то Ја. верујем речма твојим!« »Веруј кћери", цар јој збори, II у чедо пољуби је, „Све је тако, истина је Ничег туиа грешног није ,А Ја видиш да је тако, Пођи са мном до бедема VIII На бедеме Цариграда Теодора ишетала, Г1а са царем гледа војску Под Цариград шго је пала. Ко.шко је равна поља И брегова у даљини, Све покрила турска сила Све притисли борци њини. Равно пол.е изривено Копи^ама бојних коња А с лахором разноси се Сд лешева кужна воња. Са исгока од БосФора Грозна ждрела разјанљена Што бацају ватром живом Тешка гчрна од камена. Б)газ Казен, град султанов Ни плећи их својих носи : ;Ту га диже да Византу Преш силан и нркоси). Ту је Урбан потурица, Ту и султан шатор попе, Да сехири на тенани Своју славу, своје гопе. Све то виде Теодора На окрете лице своје,

Да под градом видиш н.ега, Коме данас равна нема. (( Нођи са мном, увери се, Како ти је зорап, дичан, Да ги с' мор'о учннити Светичел>у самом сличан. „Ајде кћери, да га видиш, Твог од неба суђеника, Лајбољега, најславнијег, Дичног Јакшу од Г.резника ". С у с р е т 11 чражити поче, где но Савезници српски стоје. На један пуг отуд с лева, Као да јарко сунце сину На очи јој зрака паде А кроз груди сгрела мину. Загледа се мало боље !1 угледа војску чилу, Савезнике од Србије На десноме турском крилу. Оклопи се бели сјају Милина их погледати А јунаци ионосити, Какве ретко рађа мати. Коњ до коња, бојна конља Кано гора подигла се, А челенке позлаћене Калпаке им свима красе. На челу им војеводе О дивоте невиђене! Кад га виде Гркињица Зацукнуше груди њене Нехотмце дах јој заста А усганца огворена Као да хоће да искажу Тајну срећу срца њена ;