Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

175

Часни крот са светог храма Са СоФије славне паде; Мосто н>ега полумесец Иопосито сјати сгаде. Ирође сјај и мину слава Ирах п пепео пусти све је: Кроз лзорове опустеле Сад суморно ветар веје. „Иаук преде мрежу своју Где сс престо подизатне, А јејина хуче отуд Свети амвон где стајаше'>| Тако кликну силни султан Оземоћник над Цариградом, Срећан својим освојењем I! и.сговим тужним падом. [1 док тако више свију Осећа се он у слави, Счерии чауш преда њ стаде Да «а Јакшин јад му јавн. ,,Машала ђаур ! и прекнде га Срећан султан: «То сам знао, Да је јунак над јупаци Сам га алах мени дао.

„Арслан љути оно ти је : Иди, поздрав мој му кажи: Од Халила мог везира Данас ми је пост'о дражи. «4'1 још додај : овог часа Слободан од моје службе Може ићи дому своме И без инле и без тужбе. „Нек похита, да поручи Бранковићу вољу моју: Да ми спреми за нредају Престонипу славну своју. ,(На Дунаву поићемо Витезове хате наше; Још су жељии бојно славе Везир мој и моје паше. „Шта је вид'о , нек исприча Старом Ђурђу, те да зиаде, Шта га чека од менека, Да је ред на њега саде-" „Алах ћернм!« чауш муцну Па султана да не бунн Дрхтајућц оде налог Неноречпи да испунн. Ј-1. ЈЗ. у>оркту

АНА КАРЕМН1 РОМАН ЛАВА ТОЛСТОВА (наставак) 5 После доручка Љовин није на косидби добио своје гаро место, него је косио из.међу чиче-шаљивчине, који га је звао да с њиме коси, и једнога младога сељака, који