Отаџбина

ана карењипа

179

— Хајде, хајде ! — рече старац иа .јурну за њим. "Чувај се, исећићу те! И младо и старо стаде се утркивати косећи. Али ма колико да су хитали, нису кварили траве, него су радили чисто. За пет минута беху и углови од ливаде покошени. Јопј последњи косачи довршиваху евоје врсте, а први већ пребацили гуњеве преко рамена, иа се беху већ упутили Машкином врху. Суице се већ спуштало к шуми, кад они уђоше у живу ограду Машкинога врха. Трава је била до појаса, нежиа и мека. Овде онде но њој који цветак. После •кратког договора да ли ће косиги на ниже или попреко, Прохор Ермилин, такође косач на гласу пође нанред. Сви се поравнаше с њим. Сунце зађе за шуму. Роса паде. Коеаче обасја сунце само кад избију на врх, а по странама су косили у свежој, росној хладовини. Радило се т сав мах. Посечена трава падала је у високим редовима и одмах је мирисала. Косачи су се гурали по кратким врстама, 1Бихове бруснице звекећу, брусеви цакћу, кикот и весели усклици разлежу се на све стране. Љовии коси непрестано између чиче и оног младића. 'Старац беше обукао свој кожни грудњак. али је у њему био онако исто окретан, Ма како да је било лако кооити мокру и слабу траву, шет беше тешко пентрати се по оним стрминама. Али 'чичи ни то није сметало, он је и овде косио као и на равници и ие прекидаше своје шале с Љовином и сељацима. Љовин је ишао за њим и мислио је да ће сад пасти, пентрајући се с косом онде, где би му иначе било мучно коаеги се без ичега, али он је ипак урадио све како је ваљало. Осећао је да га креће некаква спољашна сила. 6. Покосише Машкин врх, навукоше гуњеве и пођоше ћееело дома. Љовину беше чисто жао што се морао опро■стктн са сељацима и појахаги свога коња да иде кући. 12*