Отаџбина

180

АНА КАРЕН.ИНА

Са горе се још једном осврте, али их не могаше више видети, јер се из доље пењала магла; само се чуо весели кикот и звецкање коса. Ш Сергије Ивановић беше давно вечерао и пио је ледену лимунаду у својој соби. разгледајући новине и часописе, које тек што беху донели с поште, када је улетео у његову собу Љовин, са разбарушеном и од зноја јра челу улепљеном косом, поцрнелим и мокрим грудима и леђима. — А ми нокосисмо целу велику ливаду ! Ах, ала је било лепо, дивота! А ти како се ировео дан'! — говораше Љовин који беше са свим заборавио јучерашњп непријатни разговор. — Господе,, какав ти изгледаш! — рече Сергије Ивановић погледавши у први мах незадовољно брата. Та затварај врата, затвори, сигурно си их пустио десетак у собу! Сергије Ивановић није никако могао да трпи муве,. и у својој соби отвараше нрозоре само ноћу, а вратаје увек затварао. Ш — Нисам, Бога ми, ни једне. А баш ако буде која и улетела, ухватићу је. Ти ие можеш веровати каква јс то сласт радити ваздан. Како си ти провео ? — Ја добро. Ама зар си и ти косио ваздан ? Па п: мора бити да си гладан као курјак. Кузман ти је св( спремио! — Аја, нисам гладан. Ја сам тамо јео. Него идемд! се мало умијем. — Е, хајде, хајде. Сад ћу и ја доћи теби, — рсч Сергије Ивановић и стаде одмахивати главом гледајук брата. Ама иди — рече за тим смешећи се, и покупивш своје књиге и новине, спремаше се да и сам нође. Н< један пут се и он развесели и није му се хтело да с растаје с братом. — А за време кише где си се склонис