Отаџбина

АНА КАРЕЊИНЛ

181

— Каква киша? Једва мало пропрска. Сад ћу ја. Еле тп си добро провео дан ? Прекрасно! — И Љовин оде да ее умије и пресвуче. После пет минута била су браћа у трпезарији. Љовину се чинило да није гладан, и сео је за ,сто колико .да не увреди Кузмана, али када је почео јести, учини му се да су јела необично укусна. Сергије Ивановић само га гледа како макља, па се смеши. — А гле, има и једно писмо за те — рече он Кузмане, иди донеси оно писмо, али пази да не оставиш »рата отворена! Писмо беше од Облонскога. Љовин га прочита на глас. Облонски писаше из Петрбурга «Доли ми пигае. Она јо у Ергушову, и не иде јој све како ваља. Молим те отиди до ње и помози јој твојим саветима, ти све знаш. Она ће се радовати када те види. Она је, сирота, са свим оама. Моја је пуница са својима још у бањама у иностранству". — Прекрасно. Отићићу за цело до њих — рече Љовин — и то отићићемо обојИца. Она је дображена, је ли ? — А је ли далеко ? — Једно тридесет врста. Можда има и четрдесет. А ш је пут добар. Лако ћемо се одвести! —■ — Пристајем — рече Сергије Ивановић смешећи се Изглед млађега брата све га је више веселио. — Но је с' чуо, што је у тебе апетит! — рече он гледајући његово набубрело, црвено и прегорело лице и врат. — Прекрасан. Нећеш веровати како је то славна дијета противу сваке набурености. Хоћу да обогатим медицину једним новим лечењем, које би се могло звати АгђеЉоиг. — Но, изгледа да теби не треба ни такво лечење. — Мени не, али противу разних нервних болести! — Да. то би ваљало опробати. Ја сам хтео и сам доћи на косидбу |да видим како ти радиш, али је вру-