Отаџбина

'190

А.НЛ КАРЕЊИНА

Испрва Тања није могла да једе, због жалооти за Гришином судбом, и очи јој беху пуне суза, али после свест о учињеном добром делу новрати јој апетит, па је и она јела с њим. Када су угледали мајку, њих двоје се преплаши, али кад јој боље загледаше у лице, видеше да с-е она не љути, насмејаше се онако с устима иуним колача, и стадоше рукама брисаги усне те том приликом размазаше по лицу и сузе и пекмез из колача. — Господе! Нове беле хаљинице, Гришо ! Тањо! товораше мајка старајући се да спасе хаљинице, али се са сузама у очима блажено смешила. Скидоше деци нове хаљине, девојчицама натукоше старе блузе, а мушкарчићима старе каиуте, па онда наредише да се опет упрегне, да се одвезу у шетњу и на купање. Радосни усклици у детињој соби не пресгајаху докле год не одоше у купатило. Кад су после шетње довезли се до реке и сви одоше у купатило, кочијаш Терентије испреже коње, који се одмахиваху од обадова, и веза их за једно дрво, а сам леже у његову хладовину на траву па запали своју лушу; пуши и слуша како деца вриште и смеју се у купатилу. И ако није било ласно пазити на толику немирну децу у купатилу, и ако је било тешко запамтити и не променити шта је чије, код толиког силесгва чарана, иодвезица, ципелица, панталоница, нити је ласно било дрешити, везати, раскопчавати и закопчавати — опет је Дарнја Александровна, која је и ради саме себе волела купање, сматрала да је то за децу врло корисно, и ништа није тако волела, као да се са свом децом купа. Та то је за њу била сласт свлачити и облачиги она пуначка дечија тела, слуихати радосне усклике и раскалашно врискање у води, гледати она весела лица са зачуђеним и веселим очима, гледати како се њени херувимчићи прскају водом и зацењују од смеха.