Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

191

Када је половина деце већ била обучена ; приђоше купатилу неке сељанке у свечаном руху. Марија Филимоновна викну једну да исцеди и осуши један чаршав и једну кошуљу, што беху случајно пали у воду. и Дарша Александровна стаде да се разговара са сељанкама. ( е.ћанке исирва само се кикоћу, покривајући уста шаком, а.ш се брзо ослободише и расторокаше, иодмитивши Дарпју Александровну искреним дивљењем, које оне показиваху за њену децу. — Внш кака си ти лепотица, бела као шећер рече једна гледајући са задовољством Тању, и машући главом —■ само си мало мршава! — Јесте, била је болесна! —■ Ене, рече друга сељанка гледајући бебицу на рукама — зар се и оно купало ? — Бог с тобом, зар у реци? Њему је тек три месеца — рече поносито Дарија Александровна. —- Ене! —- А имаш ли ти деце ? — Имала сам их четворо. Сад ми је остало само једно мушкарче и једпа девојчица. Прошлих месојеђа сам је одбила. — А колико је њој ? — Па тек две године. — А тпто си је тако дуго дојила ? —- Такав је обичај у нас: Три носта. II разговор иостаде врло занимљив за Дарију Александровну. Како, је ли лако рађала ? Од чега су јој деца биловала? Где јој је муж? Долазили често кући? Дарија Александровна чисто није могла да се сита наразговара са сељанкама, тако су подједнаки били њихови интереси. Али најпријатније јој је било то, шго је вндела да се сељанкама највише допадало то, што она има тако много деце, и ипо су јој деца тако лепа. Оне и насмејаше Дарију Александровну и увредише Инглескшву прснувши због ове у смех, а мис не зна што се