Отаџбина

192

АПА КАРЕЊНПА

смеју. Једна од млађих сељанака беше се загледала у Инглескињу, која се после свију облачила, па кад виде како она натаче трећу уштиркану сукњу, није могла да се уздржи а да не рекне «Крути, крути, ама не укрути! л Све прснуше у смех. 9. Окружена још по мало влажним главицама све своје деце, Дарија Александровна са марамом на глави, возила се кући, док тек кочијаш рече. — Не'аки господин иде. Чини ми се да је Покровски! Дарија Александровна погледа и обрадова се кад познаде Љовина у његовом суром капуту. Она га је увек радо гледала, а сада му се особито обрадовала што ће да је види у њеној пуној слави. Нико не би могао тако као Љовин појмиги њену величину. Угледавши је, он се на један пут нађе пред једном од оних слика, које је његова машта сликала из његовог будућег породичног живота. — Дарија Александровна — рече он — ви просто изгледате као кока с пилићима! — Ах, како сте ме обрадовали! — рече она пружајући му руку. — Бајаги, а нисте хтели ни да ми јавите да сте овде. Ја то не би ни знао да ми Стева није писао! —- Стева? — зачуди се Дарија Александровна. — Да, писао ми је да сте се преселили и да ћет® ми ви допустити да вам помогнем, ако вам што затреба — рече Љовин, и чим је изрекао, он ое збуни па, прекинувши разговор, ишао је ћутећки поред кола, кидајући успут липово лигаће и грицкајући га. Он се збунио што је Дарији Александровној понудио своје услуге у пословима, за које би требало да се њен муж брине. II одиста Дарији Александровној није била пријатна та намера Степана Аркадијевића да своје породичне бриге