Отаџбина

194

ана карењина

је Дарија Александровна нарочито волела. Трчећи с децом, он је у исти мах њих учио гимнастици, мис Гул забављао својим смешним изговарањем инглеског језика, а Дарији Александровној причао је своје сеоске послове. После ручка, Дарија Александровна, седећи с њиме на само на балкону, на један пут поче да говори о Кати, — Знате ли да ће Катица доћи амо да проведе цело лето ? - Е да ? — рече он поцрвенивши, на одмах окрете разговор на друго —- Дакле да вам пошљем две краве? Ако баш никако нећете да примите од мене ни најмању услугу, ја ћу вам их дати под кирију. Платићете ми за сваку по пет'рубаља месечно! — Не, хвала. У нас је сад све у реду. — Е па добро, оида ћу ја да прегледам ваше краве, и ако допустите, наредићу како их ваља хранити. Знате све зависи од хране1 ; И само да би одвукао разговор на другу страну, Љовин стаде излагати Дарији Александровној целу теорију млекарства, но којој крава није ништа друго но машина за иретварање сточне хране у млеко итд. Он то говори, а црче да сазна новости о Катици, и ако их се бојао. Беше му страх да не оде оно спокојство духа, које је са толиким напрезањем себи повратио, — Да, али у томе треба непрекидног надзора, а куд би ја... — и нехотице одговори Дарија Александровна. Њен домазук беше сада тако добро уређен, благодарећи заузимљивости Марије Филимоновне, да јој се није хтело да ишта мења; у осталом она је слабо веровала у Љовиново знање привреде. Такве теорије, као што беше она, по којој је крава машина за производгву млека, беху јој врло подозриве. Њој изгледаше да од таких теорија може да буде само штете за домазук, да је ствар много нроетија ; треба само —ко што каже Марија, Филпмоновна — да кувар не извлачи помије из куће за праљину краву. То је јасно. А она мудричења о храњењу