Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

197

сматрате је са сваке стране, чекате да видите да ли је одиста у њој оно тто ви волете, и када се уверите да ете у њу заљубљени, ви је просите — Није то баш тако.... — Све једно, ви просите девојку, када је ваша љубав према њој сазрела, када сте се, бирајући између две или више њих, одлучили за једну. А девојку нико и не пита. Санћим желе да она сама избере, али у ствари од ње траже просто да каже ((Хоћу" или (( нећу и . — Да — помисли Љовин — тако се бирало између мене и (( Вронскога в и онај оживели мртвац у његовој души издахну понова и онако мртав само притискиваше његово срце. — Дарија Александровна — рече он — тако бирају хаљине, или друго нешто што се куиује, али не љубав. Избор је свршен, у толико боље 0 томе нема више ни речи! — Ах гордости, гордости! — рече Дарија Александровна као да га презире за нискост таквОг осећања, еравњујући га с оним осећањем, за које само женскиње знаде. — Онда када сте ви просили Катицу, она се баш налазила у стању, у коме девојка не зна шта да одговори. Она се онда колебала: да ли сте јој ви онај суђени или Вронски. Њега је виђала сваки дан. Вас не беше одавно видела. Да је била старија —• да сам ја н. пр. била на шеном месту, не би се колебала ни једнога тренутка. Ја га никад нисам могла трпети, и најзад је испало онако како сам ја о њему мислила. Љовин се сети Катиног одговора: Нв, го неможе бити. — Дарија Александровна — реча он суво — ја ценим вашу поверљивост према мени, али ја мислим да се ви варате. Али имао ја право или не, та гордост, коју ви толико презирете, чини, да је за ме свака помисао на Катарину Александровну немогућна — разумете ли просто немогућна.