Отаџбина

ЛукгиЋМЈВВИћ 503 &Е ОГРА Д смејаше. На изразу њиховшц^ лида видела се силна, млада љубав, која се т [мЖВе ВДШС ВЕОСРАО 12. Терет беше увезан. Иван скочи с кола и иоведе сите коње. Његова жена баци виле на сено па оде крупним корацима и млатарајући рукама, да се придружи женама, које се беху прикупиле у гомилу. Иван изађе са евојим колима на друм и уђе у ред возова. Жене су ишле за целим возом, бљештећи живим бојама своје опреме, и џакајући својим звучним гласовима. Један груб дивљи женски глас поче да пева некакву песму и кад је свршен први стих, педесет 'женских гласова упаде и сложно отаева тај исти стих с почетка. Жене се тако певајући примакоше месту где је био Љовин и њему се учини као да иде на њега облак са громом весеља. И наиђе тај облак весеља, па ухвггти и њега и возове и цело поље , све се то претвори у ону громку песму испреплетену клицањем и јујукањем. Љовин поче да им завиди на томе широком весељу , желео би да и он у њему лично учествује. Али он није могао ништа урадити, морао је да остане лежећки, да гледа и да слуша. Када нестаде целог тог народа, када се у даљини изгуби и његова песма, Љовину паде на срце тешка жалост, за што је он тако сам, за што његов живот нема никакве садржине , за што мора он сам да осећа непријатељство према целом свету ? Неколицина оних истих сељака, који су се највише с њиме^свађали због сена , оних што их је он највише увредио . и који су хтели онако безобразно да га преваре, ти исти сељаци^сада га радосно поздрављаху клањајући му се. Очевидно они беху већ сву ону свађу заборавили, у њих не само што не беше ни трага каквога кајања, што су хтели да преваре газду, него беху са свим и заборавили да су га хтели варати. Све је то потонуло у море заједничкога веселога рада. Бог је дао леп