Отаџбина

АНА КАРЕЊШ1А

205

довољство, тишину и достојанство, које сада неимађаше. Трећа врста мисли тицала се питања како да ее изврши прелаз из досадашњег живота унови? Тумујош ништа не беше јасно. (( Имати жену , имати иосао без кога се не моЈке бити. Оставити Покровско ? Купити земље? Уписати се у сељаке ? Оженити се сељанком? Како ћу ја све то да урадим ? и Опет се то питао и опет не налажаше одговора на то питање. «У осталом ја нисам сву ноћ снавао , за то ми сада и не може бити све јасно" — рече он сам себи. — То ће се већ све објаснити. -Једно је само на чисто, а то је, да је ова ноћ решила моју судбину. Сви моји ранији снови о породичном животу, све је то којешта. Све је то много простије и боље.... и (( Ала је лепо! и рече он иогледавши у небо, на коме се, баш изнад његове оаве беше направила чудна Фигура од сребрастих облачића. (( Како је све леио ове дивне ноћи! И кад се пре састави та красна Фигура на небу. Отоич сам га гледао и на њему не беше ништа. Да, тако исто негхриметно изменише се и моји погледи на живот ! и Он пође с ливаде и изишавши на друм упути се еелу. Диже се некакав ветрић и као да се смрачи. То беше онај тренутак , који претходи свитању, пуној победи светлости над мраком. Јежећи се од зиме Љовин је ишао брзо, гледајући у земљу. (( Шта је то ? Ко то иде?' 1 помисли за тим чувши од некуда прапорце. На четрдесет корачаји испред њега, а по истоме друму, угледа каруца са четири коња, која му иђаху на сусрет. Љовин и не мислећи ништа погледа расејано у каруца. У њима дремаше у једном углу једна старица, а код нрозора од кола сеђаше млада девојка, која се очевидно тек беше пробудила. Светла и замишљена, сва иуна онога вишег компликованога живота, који УБовину беше тако туђ, она гледаше- зору на истоку.