Отаџбина

Н О Р А

253

к' нама, да дође на вечеру. За добро вино сам се већ постарао. Нора, ти не можеш ни замислити. како се ја радујем данашњем вечеру. Нора. А тек ја ! Па како ће наша деца пливати у радости. Роберте ! Хелмер. О, занста јо то красно осећање кад човек има своје стално место, обилно издржање. Зар није само то уверење велико уживање ? Нор а. О, зацело ! Хе.шер. Сећаш ли-се лањског божића? Читаве три недеље затварала сп се сваког вечера све до ионоћи, радећи цветиће за јелку и остале тварчице којима си хтела да нао изненадиш. То ми је било најмрскије време што сам га и кад доживео ! Нор а. Мени време није никад мрско. Хелмер. (Смешећи се.) Али се цела ствар рђаво свршила. Нора. Опет хоћеш да ме тим задиркујеш ! Шта сам ја ту крива што је мачка ушла у собу и све моје припреме покидала ? Хелмер. Заиста, ти ту ниси ништа крива, сирота моја мала Нора. Најбоље си мислила чинити, хтела си нас све обрадовати, и то је главно. . . Али добро те су прошла та оскудна времена. Нора. То је главно, Роберте. Хелмер. Сад није нужде да сам седим код куће, неће ми бити више дуго време; а ти више не мораш напрезати своје очи и мале нежне ручице. . . Нора. (Тапше рукама.) Је-ли, Роберте, све то није више нужно ? 0, ала је то красота ! (Узима га под руку.) А сад хоћу да ти причам, кзвко ја мислим да ваља да се удесимо. . . Чим прође божић — - (у трему се чује звоно.) Ах, неко звони ! (Спрема мало по соби ) Сигурно долази неко амо. То је несносно. Хелмер. Ако је посета, не заборави, да јанисамдома.