Отаџбина

254

Н О Р А

Друга појава. Пређашњи. Јелен а. Јелена. (На улазним вратима.) Овде је једна страна госп ођа. Нора. Молим да уђе. Јелена. (Хелмеру.) Дошао је и г. доктор. Хелмер. Је-л' отишао одмах у моју собу? Јелена. Јесте. (Хелмер отиде у своју собу. Јелена уводигоЗ спођу Линден, која је у путничком оделу и затвори врата за њо м Трећа појава. Нора. Госаођа Линден Госиођа Линден. (Плашљиво и мало отежући.) Добар дан, Нора ! Нора. (Несигурно.) Добар дан Линден. Не можеш да ме нознаш. . . Нора. Не, заиста, ја не знам —- ипак . . . чини ми се —- (нагло.) Шта ! Христина ! Је си-ли ти то заиста? Линден. Јесте, ја сам. Нора. Христина ! Па тебе зар ја да не познам ! Али како сам и могла. — (Тише.) Како си се променула, Христина ! Линден. То је истина. У девет . . десет дугих година. Нора. Зар је већ толико од кад се не видесмо ? Јеот богме! 0, последњих осам година беху заиста сретно доба, веруј ми. . . Па сад си се вратила у престолницу? У сред зиме тако далек пут ? То је храбро. Линден. Оад сам баш стигла железницом. Нора. Да се за време божића позабавиш, наравно. О, ала је то лепо ! Да, ваља да се забављамо, вал.а да се веселимо Али скини се. Тек ти није хладно ? (Помаже јој да скипе горље хаљине). Тако ! А сад седимо лено крај пећи. Не, боље тамо у наслоњачу! А у љуљку ћу ја да седнем. (Ухвати је за руке.) Показујеш ми опет своје одавна мило лице било је то само у првом тренутку....