Отаџбина

Н О Р А

257

Линден. Па ви сте и били читаву годину дана у Италији ? Нора.. Тако је. Није било лако отићи, веруј ми. Ервин се баш тада родио. Ах, то је било прекрасно путовање. Роберту је живот сиасло. Али је стало много новаца, Христина. Линден. То ти верујем. Нора. Осамнаест стотина талира. Пет хиљада четири стотине марака. — Бо'ме је то силан новац. Линден. У таким случајевима је велика срећа кад га имамо. Нора. Добили смо га од оца. Линден. А тако. Он је баш умр'о некако у то доба. Нора. Да, Христина, баш тада. Помисли нисам могла отићи к њему, да га негујем. Сваког.сам дана очекивала да мали Ервин угледа света. Па сам морала неговати и свог преболног Роберта. Добри мој драги отац! Већ га више нисам могла видети. То је најтежи удар што сам га иретрпела после своје удадбе. Линден. Знам, волела си га јако. И тада си путовала у Италију ? Нора. Четир недеље после тога ! Тада смо имали новаца ; а лекари су нас тако гонили. Линден. И Твој се муж вратио сасвим здрав кући ? Пора. Здрав к'о челик. Линден. Али — лекар! Нора. Како? Линден. Чини ми се да је девојка рекла да је онај човек што је самном ушао лекар.,... Нора. Да, то је доктор Ранк. Али он не посећује овде болнике. То је наш најбољи пријатељ и сврће нам сваког дана бар једаред у кућу. Не, Роберт од то доба није био болестан ни по часа. Р1 деца су здрава и весела па и ја (скочи и тапше рукама). 0, боже, боже, доиста је дивно, Христина, живети и сретан бити! — — Али заиста је ружно од мене! — Ја говорим само о себи и ОТДЏБИНА КН>. XXVIII СВ. 110 ' '