Отаџбина

264

Н О Р А

жда ћемо се дати и на мален пут, можда ћу опет угледати море. О да, ипак је дивно живети — срећан битн! (напољу се чује звоно). Линден. (устаје.) Звони; најбоље ће бити ако отидем. Нора. Не, остани ту; амо и тако неће нико; посета ће сигурно Роберту. Четврта појава. Пређашњи. Јелена за њом Гинтер. Јвлвна. (с врата). Извините. —- ту је један господин, желео би говорити са господином Хелмером. Нора. Мислите господина управитеља банке"? Јвлена. Да, господина управитеља банке, али ја нисам знала — како је доктор код њега Нора. Ко је тај господин ? Гинтер. (на вратима.) Ја сам милостива госпођо. (Јелена оде). Аинден. (Тргне се и окрене прозору). Нора. (Приђе му зачуђено и полугласно). Ви ? Шта значи то ? Чега ради хоћете да говорите с мојим мужем ? Гинтер. Рад банчиних ствари. Ја имам малено место у удеоничкој банци, а како ће ваш муж постати наш управитељ као што чујем Нора. Дакле тиче се — ? Гинтер. Само досадних послова, милостива госиођо, и ничега више. Нора. То вас молим онда, да се нотрудите до писарнице... ( Гинтер одлази, она му се јави равнодушно и затвара улазна врата ; за тим приђе пећи и надгледа ватру. Пета појава. Нора. Линден Линден. Нора — ко је био тај човек? Нора. Неки г. Гинтер, пређе заступник. Линден. Дакле он је заиста. Нора. Познајеш тога човека?