Отаџбина

II О Р А

265

Линден. Познавала сам га пре више година. Он беше дуже времена у нас заменик адвоката Нора. Да, збиља. Линден. Како се променио! Нора. Беше врло несретно ожењен. Линден: А сад је удовац? Нора. Са читавом гомилом деце. Тако, сад гори. (Затвори врата од пећи и одгура љуљку мадо на страну). Линден. Он се занима сваковрсним стварима, као што веле. Нора. Тако ? Може бити, то незнам... Али не говоримо више о тим пословима, то је тако досадно... Шеста појава. Пређашњи. Др. Ранк из Хелмерове собе. Ракк. (Још на вратима, говори натраг) Не, не, нећу да ти досађујем, идем радије твојој жени. (Затвори врата и примети госпођу Линден). Молим да ме извините, овде сметам такођер ? Нора. Не, никако не. (Приказује) г. др. Ранк — г-ђа Линден. Ранк. А, тако. Име што се у овој кући често чује. Чини ми се као да сам на степеницама прошао поред вас. Линдвн. Да; ишла сам врло лагано; ја не могу да ноднесем пењање на степеницама. Ранк. А, сигурно што унутри није у реду. Линден. Долази управо од напрезања. Ранк. И ншита више? То сте сигурно дошли у пресгоницу да св' разонодите за време празника. Линден. Дошла сам амо да тражим себи рада. Ранк. Да ли то треба да буде опробан лек против напрезања ? Линден. Морамо живети, г. докторе. Ранк. Да, мнење је свију, да је то потребно. Нора. И ви сте. г. докторе, ради још да живите.