Отаџбина

270

Н О Р А

је сама. Не, не оставите ме саму, та ја то тако волим, Идете боље међу тим унутра, мора да вам је зима. Приправљена је већ и топда кава за вас. (Дадиља отиде лево у собу. Нора скида са деце горње одело и разбаца га по соби, међу тим деца се разговарају и причају). Тако ? Дакле велико псето је трчало за вама ? Али ујело вас није? Не, доору децу не ује/1ају нси. Не завируј у дењкове, Ервине! Шта је унутри? Да, то би тек требали да знате. Ах, не, не, то није лепо. Тако ? Да се играмо ? Чега да се играмо? Сакривања? Добро, играјмо се сакривања. Боб нек се сакрије први. Зар ја? Добро дакле, сакрићу се ја прва. (Игра се са децом кличући и смејући се по соби и соби до те десво, Најзад се сакрије Нора под сто ; деца јурну у.чутра, траже, ие могу да је иађу, чују њезино загушљиво смејање нагну столу дигну,]покривач и угледају је. Деца кличу. Међу тим Нора се испужа испод стола као да би их уплашила. Ново клицање. На улазним вратина чује се куцање ; не примећује нико. Врата се у нола отворе и укаже се Гиитер. Чека мало; нгра со насјтавља). Десета појава Нора, деца, Гинтер. Гинтер. Извините, г-ђо Хелмер Нора. (Загушљивим вриском, окреие со и дигне у пола). Ах' Шта хоћете ви! Гинтер. Извините ; врата од трема су била само прислоњена, сигурно је неко заборавио да их затвори. Нора. (Устаје.) Мој муж није дома г. Гинтеру. Гинтер. То знам. Нора. Па — шта хоћете овде? Гинтер. Да прозборим с вама две — три. Нора. Сад — ? (Децн лагано.) Идите кМаријани. Шта? сграни господин неће ништа учинити мами. Кад отиде, играћемо се опет. (Води децу у собу лево п затвори врата за н.нмај. Нора. (Узбуђено.) Самном хоћете да говорите? Гинтер Да. Нора. Данас —? Али још није први.