Отаџбина

Н О Р А

271

Гинтер. Не, данас је бадње вече. Зависи од вас саме какву ћете спремити себи божитњу радост. Нор а. Шта хоћете ви управо ? Ја данас не могу Гинтер. Није сад реч о томе. Друго је нешто у ствари. Ви имате времена на тренутак? Нора. О, да; за цело ; и ако Гинтер. Добро. Седео сам преко у гостионици и видео сам прећи преко сокака вашег мужа Нора. Но, па ? Гинтер . —- са једном госпом. Нора. Па шта онда? Гинтер. Смем ли вас запитати да-ли је та госпа била г-ђа Линден ? Пора. Јесте. Гинтвр. Сад је тек амо стпгла ? Нора Овога јутра. Гинтер. Она је сигурно ваша добра пријатељица ? Нора. Јесте. Али ја не разумем Гинтер. II сам сам је некад познавао. Нор а. То знам. Гинтер. Тако ? Вами је познато ? То сам и иредвиђао. Па да-ли смем питати да-ли ће г-ђа Линден добити место код удеонике банке ? Нора. Како можете ви тако далеко ићи, да мене лспитујете, г. Гинтеру, Ви, чиновник мога мужа? Али кад сте већ запитали ваља и да дознате : да, г-ђа Линден биће поотављена. И ја сам та, која се заузела за њу, г. Гинтеру. Сад знате. Гинтер. Дакле сам добро погађао. Нора. (Шетајући горе -доле.) Ах, та имамо и ми мало утицаја, бар ја тако мислим. За то, што смо само жене, тим још није речено да Кад смо у зависном положају, то ваља заиста да се чувамо, г. Гинтеру, да повредимо кога, који — хм — Гинтер. — има утицаја ? Нора. Са свим сте добро схватили моју мисао.