Отаџбина

272

Н О Р А

Гинтер. (Другим тоном.) Г-ђо Хелмер, не бисте-ли имали доброту да уиотребите свој утицај у моју корист ? Нора. Како ? -— Шта мислите тим ? Гинтер. Не бисте-ли били добри да се заузмете да ја одржим свој зависан положај код банке ! Нора. Шта значи то ? Ко жели да вам одузме ваше место ? Гинтер. Пред-а-мном се не морате претварати. Ја знам врло добро, да вашој пријатељици не би баш тако пријатио било, да се сусретне самном; схваћам такођер и то коме ваља да сам захвалан ако ме одјуре. Нора.. Али ја вас уверавам Гинтер. Да, да у кратко: још има времена и ја вам саветујем да употребите утицај да то препречите. Нор а. Али г. Гинтеру, ја немам никаква утицаја. Гинтер. Не? мени се чини, да рекосте мало час. Нора. То нисте требали тако разумети. Ја ! Како сте могли и иомислити да ја имадем толики утицај над својим мужем ? Гинтер. О, вашега мужа иознајем ја још од нашег ђаковања. Ја мислим, да г. управитељ банке није сталнији од осталих мужева. Нора. Ако ћете с омаловажењем говорити о моме мужу, избацићу вас напоље. Гинтер. Ви сте врло срчани, милостива госпођо. Нора. Не бојим вас се више. После нове године избавићу се целе неприлике. Гинтер. (Савлађујући со.) Па чујте, г-ђо Хелмер. Ако мора бити, борићу се до крајнос.ти да задржим своје мало место што га имам код банке. Нора. Заиста то тако и изгледа. Гинтер. Није то само ради плате; до ње ми је још најмање стало. Али ту је нешто друго... па да, на среду с тим! Ево видите, ово је у ствари: ви знате исто тако. добро као и сви остали, да сам се ја пре више година увалио у грдну несмотреност.