Отаџбина

Ф Е II II К С

287

Он је учио у Упсали, но лето је опет проводио у Цфархофу. Прве три године остала је Каринина љупкост непромењена, али кад се вратио четвртог лета. нашао је Карпну бледу. У носним угловима имада је мале црвене прстепове, а лепе њене груди беху утонуле. Шестог лета ио веридби узимала је гвожђе, а седмога морала је у куиатпло. Осмога је страдала од зубобоље и нервозности. Коса беше изгубила свој природни сјај, глас јој не беше вшис звучан, по носу је било црних пега, у ходу није 6[(.10 пређашње еластичности. Преко зиме доби врућицу, те јој морадоше осећи косу. Кад је опет нарасла била је седа. Он се беше заљубио у плаву четрнаестогодишњу девојку, црномањасте није волео, а сад се оженио седом. од двадесет и четири године, која као млада није хтела да иде чак ни головрата. Па ипак, он је љубио Карину. Његова љубав истина није била онако бујна као некад. јер беше иостао озбиљан и миран, а у малој планинској вароши, није било ничега, што би могло, помутити срећу. Она роди близанце мушкарце, али је њен муж желео и довојчицу, и гако дође још један мали плавокоси створ. То је била мезимица очева. Она је напредовала прекрасно. сушта слика материна. Било јој је седам, осам година, п све је више и више личила на матер. каква је она некад била. Цело своје слободно време проводио је отац око с.воје кћери. Мати се бринула за кућу, руке јој поцрвенеше н орапавише, леђа јој се мало погнуше, јамачно због ненрестаног савијања над огњиштем. Ретко су се муж и жена налазили у које друго време, осим у иодне и ноћу. Никад се нису свађали, али ипак није више било као некад. Кћи је цветала на велику радост очову. Чисто бн рекао, да се отац заљубио у њу. Као да је у њој гледао да ускрсава мати, чије је лепоте тако брзо нестало, иа је у кћери понова цветала. Он се готово стидео ње, п никад јој није улазио у собу, кад се облачила. Она му је била идол.