Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАРСКА КЊИЖЕВНОСТ? Бугари су и пре ослобођења, радили на својој књижевности колико су кад и где могли, а од ослобођсња су још више и јаче продужили. Најновија бугарска књижевност огледа се поглавито у брањењу своје национадности, у школским уџбеницима и у скунљању народних. умотворина. Тако је рекао пре 10 година достојни заступник Миклошићев на бечком университету г. .Тагч/нч додавши да се код Бугара још не појављује права књижевност, но се изјављују националне жеље и патриотски осећаји, а за део народних умотворина рекао је да се највише приближује правој књижевности, али на жалоет да је баш тај посао нетачан. 1 ) Тако су осудили најновију бугарску књижевност хладни посматраоци и научници пре десет година, па би свакојако корисно било да се види, је ли се она почеда, сада за ово десетину година у повољнијим народним ириликама, пети на висину, са које би је научници могли посматрати. Да видимо. По ослобођењу Бугари су живље и јаче почели радити на својој књижевности; ну ми, не рачунајући у ову разноврсне потребе младе кнежевине које се књигом врше, ни белетристику с новинарством, бацамо поглед на онај део литературе, за који рече г. Јагић да се највише приближује правој књижевности, погледамо дакле на народне умотворине. По количини, Бугари су највише купили народне умотворине из западнога дела Балканскога полу') АгсМу Љ 81аујбсће Ип1о!о§1е, III, 471— 472. ВегПп, 1880. Веш Ве8гШ'е с!ег е^епШсћеп Шега1ог коттеп пссћ ат пасћв1еп сИе ^еЈ8ит§еп аиГ (1ет ОећЈе1;е (Зег Уо1к8рое81е, 1ен1ег ћа[ 8Јсћ §сгас1е (Иеаев 0ећје1;ев е1п шегклуиг(П§ег 8сћтл'Јп(1е1 ћетасћ(п§1;, Дег тЈ4 (1ет ипвсћа1гћагеп Уо1кб§и(;е рћап1ав(јзсће 8реси1аИопеп 4ге11)4....