Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ ВУГЛР. КЊИЖЕВНОСТ

389

оотрва: из крајева Маћедоније, јужне Старе Србије, Шоплука, Торлака, Загорја, из крајева иоточне краљевине Србије (Нишаве), Из крајева, дакде, у којима народни говор стоји у оиреци с бугарском граматиком и са оним правием који је у њих од пробуђења народне књижевиости дат књижевноме бугарском језику, јер се овај развијао са основе источних (правих бугарских) говора. Сем многих већ познатих зборника у којима су штамиане народне умотворине под натписом бугарским, сада се у највећем јеку још скупљају из поменутих крајева, управо ка врат на нос; и тај материјал штампа министарство просвете у својем зборнику нарочито за тај посао одређеном. Тај Форсирани рад бугарскога миннстарства ради смо да прикажемо. Пред намаје „СборникЋ за народни умотворенил, наука и книжнана", изд аза министврството на народното иросвдштение, книга I, II и III. Софин, дгржавна иечатница, 1889 и 1890. год. У овим су књигама већином члапци у којима се брани бугарска националност и народне умотворине из већ поменутих крајева. Тај је рад главниу овим књигама, а оно је друго споредно. У сваком готово чланку где се говори о историји, језику и народним песмама не изоставља се а да се не рекне што нротиву Срба. И све што би историјски припадало Србима вешто се умотава и забашурује, а у народним умотворинама све се оне особине у језику прерушавају, које би личиле српскима, те језик у њима изгледа ничиј или изгледа као издрпано и неочешљано Циганче на улици ! По што у нашој књижевности нико неје говорио о тим збориицима, да прегледамо и да прикажемо српској књижевној пубдици шта има у њима. I КЊИГА У овој је књизи први чланак од стране 1 до 64 нод натписом « Значенивто и задачата на нашата втнографин" у од г. д-р. Ив. Д. Шишманова.