Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИЛЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ

391

их г. Шишманов од тога разрешава, говорећиим да не истражују у језику толике танкоће и тачности! Кад овако говори г. Шишманов, не знамо којим правом тражи да наука призна такве народне умотворине, у којима, по његову мишљењу, не треба да су све танкоће у језику опажене и примећене јасно! Ето како желе Бугари да изнесу своје народне песме поново прерађене, дакле опет оне исте радове прерушене и проткане бугаризмом, које већ познајемо као патриотски рад, и у којима не можемо тачно разликовати шта је бугарско, шта ли осталих суседних племена! * * У истим зборнику од стране 97 до 132 читамо « Погледг вгрху болгарскат а нумизматика" , од А. Т. Илијева. Никав посао не могу Бугари да ураде а да не дарну у Србина. Тако и у овом г. Илијев умешао и нашега Краљевића Марка, ада је краљ Марко био бугарски краљ, сав су му доказ народне песме, које међу тим не пева прави бугарски народ, већ онај део што је ближи Србима. Страшно је то заиста кад људи хоће да изврћу на очиглед ираву истину. Историја зна да се на српски царски престо попео некако, јамачно партијским путем, први властелин Душанов Вукашин отац Марков, а носле смрти Вукашинове изродила се још већа распра међу осталом српском мастелом, те је једна странка помоћу пећскога патријарха изабрала за владаоца Лазара, а друга странка остала је на већ заведени нови ред, да оца наследи син, те је лризнавала за својега краља Марка, сина краља Вукашина. Међу тим и поремећена династичка права у српској држави и најезда Турака причинише, те је у томе времену ва најтачштји. Њима су радови Миладиноваца и Верковића извор аа бугарски језик! Све им је једпо или се ■!> (јат) изговарало е, или и, или ја, све је то бугарско! Таво, или се изговарало К, или ч, или шт све једпо је, треба да се иише са или кц или к ако је из Шоилука, Маћедопије и ,Нашаве; а ако је из Тракије и Вугарске, ваља да се нише шт .'.' 0 свему ов).ме м.огу се наћп потврде у овоме зборни»у и у Перкодическим сиисанијама.