Отаџбина

392

којим правц10м нде бугар. књижевпост

било више српских владаочића: и киез У1азар у Крушевцу, и краљ Марко у Прилепу, и Констаитин Дејановић у Ћостендилу, и Синиша брат Душанов у Тесалији, и Балшићм у Зети и друге омање независне властеле. Према овакој јасној историјској истини чудимо се г. Илијеву што је новце краља Марка, једнога од српских владалаца, оомешао с бугарским старим новцима. Бар је требао да спази навод г. Шишманова у овој истој књизи на страни 39 где из ХопФа наводи, да се у гркороманским хроникама називље ДЈагаго сИзро^о с1е Зегуха е Магсо Ке с1е Ви1§апа ( инђкђ оште 3 ) тГепог 8егу1а) м — НорГ Сћготдиез дтесо-готапеа, стр. 273. Дакле у истини је краљ Марко и био краљ Доње Србије, јер је цео тај простор садашње јужне Старе Србије с Маћедонијом и био под оцем Марковим краљем Вукашином, а пређе иод Душаном и Урошем. Што су после династичке ствари побркале и раздвојиле Србију на неколико државица, то је са свим друга ствар и споредна. Главно је да се Краљ Марко неје називао краљем бугарским већ краљем сриске земље као и отац му, јер је претендовао на целу Србију по праву својега оца, а није могао ни помишљати из Прилепа чак и на Бугарску, кад је ова имала својега владаоца цара Шишмана, који се је морао лично са својом иородицом иредати султану Мурату I, и тим чином већ одавно неје

3 ) Поред праличне либералноста г. Шишманова, ипак. пеје могао да одо.ш овојем натриотизму, те је уметпуо » ммђкћ оште токорсе главно је <1с Ви1§агја а сиоредно 1пГег1ог 8егу1а!! Нигде и ни у којој прилици пеСу изјављивали ни краљ Марко, ни ње» гов отац краљ Вукашин да су били и бугарски владаоци, јер су тада друм иладали у Бугарској. Међу тим краљ Вукаагап, који је стунио па српски нресто после цара Уроша, вели о себи у својем иисму од 5 анрила 1370 годипе, ■нисапом у Поречу, којим потврђује трговачке новластицс Дубровчанима, овако: Н иостави, ме (Христос) госиодина зечљи сриској и Грком и заиадиим страпама. (Ф. Миклошић, Мопитеп1а 8ег1)1са, 180. - „Законадавство и »ладооци сраекч XIV века и народпости у Македонији", XIX књ. »Отаџбипе"). А сии Вукашинов, краљ Марко, неје ни могао владати другом земљом но је но каследству столовао у Прилену и владао српском земљом. За разлику од сеаерие Србије Дазареве и бележили су доцније нисци да је владао Доњом Србчјом (ш1'епог бегу1а).