Отаџбина

КОЈИМ ПРЛВЦЕМ ИДЕ БУГА1'. КЊИЖЕВНОСТ

393

бнло бугарске државе но пашалук турски, а Марко вазал Муратов, и као такав преживео је и Лазара и Косово, и све био краљ Марко сриске земље (Доње Србије). А онај много доцниЈе, ваља да после 100 и више година својевољно и из непознавања придани надимак (( с1е ВиЈсапа". просто су додавали људи по Италији не познавајући пређашњу ситуацију Балканскога полуострва, које је онда било поплављено Турцима, те су тако и спомињали по општем говору Грка и гркоромана, којима су сви Словени до њих (и Срби и Бугари) били а Вулга.р1с«! Најзад кад г. Илијев неће да зна за историјске истине, што неје бар помислио за што се краљ Марко неје звао царем. кад се зна, а и сам то наводи, да су се сви бугарски владаоци звали царевима, и по томе да и не постоји реч краљ у бугарскоме језику ; а да се је Марко звао само краљ, тврди и сам г. Илијев, који је навео натпис с новца овако: Бд влдгок^крни крллк Мдрко ; а такав натпис стоји и у цркви Св. Михаила у Прилепу. Овде је г. Илијев само помешао нашега Краљевића Марка (историјскога краља Марка доњосриског) из превелике жеље за јужном Старом Србијом и Маћедонијом, да наивни свет око Прилепа поверује. да је Краљевић Марко био заиста бугарски краљ, па је природно да по томе поверује, да је и народ сада у томе крају бугарски! * * * У другом одсеку исте књиге од стране 1 до 158 све су народне песме и приче из соФијскога, прилепскога и оридскога краја, има их и из рупаланскога и осталих оближњих места. Ну језик је у тим народним умотворинама прошаран бугаризмом, те изгледа готово као кад Цигани говоре српски или бугарски; међу тим и шарена ортограФија којом су песме и приче бележене не казује праву народну Фонетику, а без ове се не зна ништа тачно. Те су песме сакате и с тога што их купе ђаци, који се уче по бугарским школама у Маћедонији и у јужној