Отаџбина

394

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ

Старој Србији, те чак и облике кваре дотерујући их на бугарски, да би се јадници тиме удворили и већу стинендију извукли. Бугарски професори и учитељи не зазиру од тога, шта више гоне их да тако раде! Поодавно је бугарска екзархија послала распис свима бугарским учитељима у Маћедонији и у јужиој Старој Србији да куне народне песме, загонетке. пословице и приче — али тешко оном учитељу који би се усудио да пошље праве и истнните песме, одмах би му одузели насушни хлеб , јер у њему већ оиажају противника бугарштине, што неје умео или хтео вешто да умота и преруши особине народнога говора бугарским особинама! Из тих истих разлога сада Бугари јако мрзе г. П. Драганова бив. проФесора солунске бугарске гимназије, што је као бугарски проФесор и у опште говорио и писао да народни говор у Маћедонији има доста србизама и више дијалеката, 4 ) те сада на њ дижу Бугари дрвље и камење! Далеко би нас одвело да износимо како Бугари кваре народне умотворине, то је управо немогућно, јер би ваљало заћи и тражити сва она лица па наново бележити песме. Ну у главноме они су већ попуотили у облицима, те само неке прерушавају а неке остављају, али и њих нејасном ортограФијом забашурују. Само још никако не попуштају гласовима ђ, ћ и џ. Место ђ пишу гЂ или г, место ћ иишу к или к' или кђ, а место џ пишу редовно дж. Ево само неколико примера из Прилепа, скупио Марко К. Цепенков, страна 41 : «Како ке те забораам. И како ке те прежалам и . А народ изговара: Како ћв те забораам, И како ће те ирежалам. «Ела, сваке, ти да видиш, 4 ) »Изв^спл Сиб. сдавлн. бдаготвор. обш.естм«, Бр. 11—12, 1887 и Бр. 1, 1888.