Отаџбина

396

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕаНОСТ

књижевностима, и да им правоиис уреди по каквим год сталним основима. Неколики добри предлози, међу којима је и један од пок. Ф. Миклошића. остали су без икаква одзива. Због политике њима је- стало да се што више разликују од Срба ! Кад томе додамо што народним умотворинама западних крајева хоће силом да дају тип ближи источним њиховим дијалектима, јединима чисто бугарским, онда се може појмити забуна и невоља у којој се они налазе. И послужити истини и послужити својим интересима задатак је који често одведе да се људи и народи огреше о истину и да своје интересе оштете ! На то води садашњи нравац развијања бугарскога језика. Ми само не знамо јесу ли то Бугари ради. II КЊИГА У овој књизи налази се чланак од стране 61 до 114 ((Политически движенил и ВЂЗСтаниа: в% западна БЂДгарил, Видинско, Ломско Бдлоградчишко и Взркозско —- ариносо за болгпрскн. историа п , од Д. Маринова. У овоме чанку г. Маринов далеко заилази. Главно му је било да доказује где је и докле је западна Бугарска, па између остадога вели да је Обреновић I политиком заузео ту „занадку Бугарску ". и да је (( бугарски народ по његову мишљењу, из те његове западне Бугарске тек онако пристајао уз српске војводе у првоме и другоме српском устанку (1804 и 1815)! Да изведемо г. Маринова, који је као београдски ђак о овоме својем раду црпео изворе од дћдо Цеко Воиводата (страна 74!), да нам сам каже , он вели: (( Обично се зову западна Бугарска данашњи административни окрузи : видински, ломски, ореховски, врачански, софијски , ћостендилски и трнски. Ну та граница занадне Бугарске иеје тачна. Треба да се додаду нашој држави (Бугарској) још и сви они окрузи и места што леже у крајевима међу рекама: Нишавом, „бугарском" Моравом и Млавом, и то ови окрузи: неготииски (сем влашких села), зајчарски, књажевачки,