Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ 397 алексиначки, део нишког, пиротског. лесковачког, врањског, мали део параћинског, ћуиријског, и јагодинског округа сада у краљевини Србији....! ! в Даље г. Маринов са свим без икакога зазора наводи какав је народ сада у иоловини садашње крал 3 евине Србије. т. ј. на источној и јужној страни њеној, што би, по г. Маринову, требали Срби да им уступе, те да се назове западна Бугарска! Ту он још разлаже како су ти крајеви неиспитани у погледу језика и обичаја, па вал^а да се испитају, и по п,егову мишљењу биће у корист Бугара! 0 овоме чланку г. Маринова не вреди нам више нн говорити. Он хоће да постави бугарску границу до Мораве, а на неким горњим местима да је и иређе ; али главно му је да је бугарска граница на Дунаву код Кулича, те са те древне куле да иосматра смедеревске бедеме ! Ето како г. Маринов обучава бугарску омладину! Оваква писања треба да читају Срби, те да се доцније не изненађују. Овако пишу сви Бугари по својим садашњим најозбиљнијим часописима као што им је Периодическо сиисаније и овај зборник министарства иросвете. При растанку с г. Мариновом, упитали бисмо тек г. Шишманова, како се слаже оно његово учење о народним умотворинама с оваким захтевима г. Маринова * * * Одмах до овога чланка налази се други чланак: ^Кдино докгЈменго за бглгарската историн" , од А. Шопова. У овоме чланку г. А. Шопов (познати Офејков, секретар бугарске екзархије) износи нам чудне белешке о служби Светога Јована Владимира елбасанскога. као важне за бугарску историју ! Сиромах срнски краљ Владимир шта је дочекао. Онда га отнадници и бунтовницн бугарски ио Маћедонији и осталим српским земљама у ночетку XI века убише на превари у преспанској цркви, а сада је тај исти мученик важан за бугарску цркву!! Чудо је заиста страшно, како Бугари раде без зазора,