Отаџбина

398

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ

а при том су итри да сваку ствар забашуре и окрену на своју страну! Историја зна, а тако и сви они који се баве српском историјом, да је Свети Јован елбасански српски краљ Владимир, син Петрислављев; да се његово тело и данас чува у манастиру Св. Јована, у Елбанасу (Светом Граду), 5 ) само то Вугарима не иде у рачун, бојећи се да им он не побрка тповинистичке жеље у ономе крају, кад народ буде јасно разабрао, да је светац српски краљ. Према оваком изопачавању јасне ствари, не ће нас ни најмање изненадити можда ускоро каква расправа г. Шопова, или којега другога пријатеља Бугарина, с доказима , како је Свети Краљ (српски краљ Милутин, деда Душанов) важан за бугарску историју и бугарски народ, само за то, што сада почива у Софији, садашњој бугарској престоници! Наишао је дакле г. Шопов на службу и неке иконе нашега Светога Јована Владимира елбасанског, где је написано: < с Сеи прно пдматнш цр/, стуи 1шдннх Еллдил1Ирг ш земли Болглрск1А и лози цдрскТ/А, синг ке ншллнл, сгго С1'тетнл первлго прлвослдвнлги; и рдкнолпла цлрл Болглрсклго, Еоспитлн/, и5 млтере Днни и измллдм ес1јми докродетелми г'кр^шенх,. Ово сваки паметан и разборит човек увиђа, да је збрка оних, који су доцније правили иконе свеца Владимира и причали о његовим чудесима. А кад се овоме дода још да су калуђери, у оиа старија времена, а и сада за време Турака, на свој начин растурали разне нриче и стварали читаве легенде у народу о свецима, разуме се, главно им је било и у рачун ишло, да.им се светац поштује као чудотворан и исцелителан, и да тиме одржавају народ у постојећој вери, а слабо су и могли знати јасну генеалогију таквих светаца, и у колико су је памтили, то је ипак умотано маглом, испреплетано и збркано. С тога су многи доцније и записивали да је Свети Јован Владимир елбасански из Бугарске и од царске лозе, а међу тим исиоведају, да је био син Немањин ') П. С. СреКковић, „Историја ериекога народа", I, стр. 245—264.