Отаџбина

41)0 КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЉИЖЕ8НОСТ Венецији по издању Гликовом од 1774 године. У тим издањима, Јовановом и ГликовохМ, могло би се можда дознати за какво старије издање или и орштшал. који може бити да је писан словенским текстом, па преведен доцније на грчки, или обратно; међу тим то не мења важност ове службе. Тај Јован папа и Глики, или и други који, могли су свакојако штампати и пиеати у прогалом веку, од којега је рода наш краљ Владимир, и рећи да је из Бугарске, јер су Грцима, као што наведосмо, сви Словени и Вулгари». Помињући да је син Немањин, јасно се огледа да је писац нагињао да означи чије је крви Владимир, само је заборавио на старије доба, а присетио се на Немању, јер му је овај по времену и значају познатији; међу тим Немањино монашко име Симеон одвукло је писца или преводиоца службе Владимирове на бугарскога цара Симеона! Ето откуда је сва та збрка, а г. Шопов из ње постав.ља некакве његове ооиросе , и желео би некако да му је наш краљ Владимир Бугарин! * * После неколико страна (од 226—268) у истој књизн налази се расправа под натписом: «Ста.рото снлонение вг днешнитд бглга.рски нарЂчил ", од 1)г Л. Милетича. У почетку расправе г. Милетич се одмах срди на г. г. Драгаиова, Јастребова, Срећковића и друге. а овамо пише о старим деклинацијама у данашњим бугарским дијалектима ! Њему је крив г. Драганов, који у својем чланку «Егнографическш очерко сливпнскоп Македонш" (Р1зв г ћс .тЈн Сиб. слав. благ. обш,. 1888, .№ 2) неје рекао начисто да је језик у Маћедонији бугарски; крив му је г. Јасгребов, што је у својем зборнику огласио народне песме дебарскога краја за српске, и неје му довољно као Филологу што су тачно прибележене, за шта му тврди и г. Шии пространом речпику места, рече усмеио да не иозааје хакво место иа 1>адканском полуострву, већ у Калабрији, у Италији. (?)