Отаџбина

26*

којпм правцем. иде буга.р. књижевност

403

Да би г. Славејков уздигао ове поменуте своје војводе, а највише да би у опште код бугарске омладине иодигао дух старијега јунаштва и војводства, 10 ) почео је доказивати да је бугарски војвода и познати Павле Вакић, који је са својом четом Срба био у Вечу, кад су овај Турци 1 529 године нападали. Он нам казује са свим лаконски, по Рајићу, да је Вакић негде из Тракије, па кад је то дознао, овако прича: кад је Павле Бакић из Тракије, мора да је из села Па.зелско код моста ПавлеЋупрусу код Ергена иза Текирдаа, од којега је села и име добио, а презиме му, вели . долази од бак (турски гледај)!! Дакле Павле Бакић, који је предводио чету Срба у Бечу и овај бранио од Турака, био бугарски војвода! Он сиромах неје имао крштенога имена већ ово добио, по веома незгодном мишљењу г. Славејкова, од села из Тракије, а презиме му је од турскога глагола бак! Да ли су од ове турске речи и остала презимена Вакићи у Срба?! И има ли примера да људи своја крштена имена замењују именима својих села , и ако има примера за презимена ?! Најзад баш и да попустимо патриотизму г. Славејкова. нека је Павле Бакић из Тракије , и нека је баш 1о ,. Не само да Бугари несу ииалн никаквих устанака и бораба од предаје Шншманове султану Мурату 1384 годипе, када је и бугарска држава са свим пропала (г. Јов. Мишковић, „Косовска Битка", стр. 47, 48 и 92), те по томе иесу се могли ни запамтити какви бугарски јунаци ни војводе, већ нраве бугарске народне несме и не познају такве јунаке и војводе, шта више слабо & се сећају и царева. То нам најбоље тврди сам г. Славејков, наводећи једну иародну песму ДЧркиил кралида«, из Горње Бше, у софијском округу, у којој се помиње Шишман; ево шга вели: »Настолштата едва ли не единственна историческа бтлгарска п^сенБ е записана отт Цв^тана Вучковт в% ЕОкарД-Банл на 1881 г.; отв него е записана и п^свнБта Никола татарче и други оште дв% три дребни и^сни. Когато ми каза тнл п1;сни, Цићгхнт, сдва имаше 18—19 годнни, б!>ше едно механджииско чираче и едва знаеше да записва и мпого ме . очудваше, заштото до тогава и отђ тогава до сега мен! не мн се е случвало да • '1 у||п така блиска до историческит!; ирћданнл Бмгарска п!;снл*. (Књ. I, одсек трећи, стр. 51 овога зборника). Преиа оваквој исповестн не треба ниааква коменгара. Ну јако нам пада у очи ова »бугарска историјска иесна* и ако је I, казивало »безазлено* мејанџиче од 18—19 година, јзр се у песчикаже час »Шишнанивв Јане*, а час »сам цар Иван Шишман*, па и она прпмедба г. Славејвова о Мнхаилу Василичу помрчава ираво народпо знање.