Отаџбина

404

КОЈНМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. НЊНЖЕВНОСТ

бугарскога порекла, ипак он неје био никакав бугарски војвода, јер се то бар зна, да је нредводио Србо а пг; Бугаре. 11 ) Ето то су вам бугарске старе војводе: Павле Бакић, баја Цека, баја Иља и други такви! * * * Од стране 326 до 352 налази се чланак «Школт думи вгрху статиитЂ на г. П, Драганова. вг извЂсгинга. на Сиб. Слав. Благотв. обштество од К. А. Шапкарева. У овоме се чланку окомио г. Шапкарев на г. П. Драганова, што је овај као бугарски проФесор оспоравао бугарски језик у Маћедонији, па му овако јетко пребацује: «Јадна Бугаријо! Сама твоја деца хоће да ти очи избоду, место да ти веђе насликају Р Дакле, ни више, ни мање, хтео би г. Шапкарев да му сваки молује бугарски језик по Маћедонији и јужној Ст. Србији/ Разуме се, то захтева патриотизам! Кори га, дакле, највише што је одрицао егзистенцију бугарскога артикла у Овчем Пол^у и око Куманона, па да би доказао да заиста постоји бугарски члан у тим крајевима, наводи неке сумњиве песме г. Е. Каранова, у којима је проткан бугарски члан у злој намери и својевољно. Позиато је већ да у овчепољско-пчинском и кумановском крају нема ни трага од артикала. Тај је говор са својим другим особинама најближи моравском и кои ) Можда је сумњиво и причање Рајићево о Бакићу, јер су се људи ,у оиа времена, који су ту срећу имали да лутају и траже ирибежишта до Јевроии, изгубивши своју државну самосгалиост на Балкапском полуострву, често пута .приказивали да су из старијих историјских крајева, као из Маће" доаије, Тракије и т. д. хтејући тиме, ваља д», да прибаве себи већу важност у страиада. Међу тим овоме је могло ићи на руку и друго мишљење о идеитичноети Орбије и Маћедопије, које се врло тачно расправља у чланку ,3аконодавство и владаоци сриски XIV века и народности у Македонији", XIX. књига »Отаџбине«. . Ну онај доказ г. Славејкова веома је оригииалан: Лавле долази од некаквога села Павелско у Тракији;. а Бакић од бак (турски гледај), па је за то и бугарски војвода!!!