Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ

409

најзад изоставили су г на крају речи. Ну има још доста неразговетних елемената у бугарској оргограФији, који прикривају нраву народну Фонетику. Од таквих је елемената ж (јус) најнезгоднији, ставља се и где треба и где не треба. Тако, на страни 1 1 : сжс и сас, у две врсте једна до друге! Из којих разлога ?! Зна се да је ово удвојени предлог са, иа се у народном говору, у зони џ и ч, каже глс, а бугарски скупљач народних песама из тога краја бележи : «Сљс папуци потропува. Сас пржстенве нодрднкува". „Расжрди се лудо младо, И расжрди добра конћа". Овде љ (јусу.1 неје место, нити се ма какви други ■рдементи гласова чују око р, оно је самогласник; али се Бугарима хоће да истакну неку особину другу, само да р неје чист самогласник! На страни 13 пишу и „сљнце" и ((Сжлнце" у једној истој несми, а ваљало је по народном говору забележити слунце. По својој ирироди јус нема места ни у овој речи. Међу тим, као што смо већ навели, никако не попуштају гласовима ђ и ћ у маћедонскоме говору, нити гласовима џ и ч у Шоплуку, који долазе на нстим местима у речима на којима су ђ и ћ. Да иосмотримо само нека места: На страни 9, из соФијскога краја: к Голем че ви дар дарити, Не сештат се арамлии." Да стоје оба елемента и ч и шт у две врсте једна до друге и у једној песми не могуће је ; та је особина већ позната (види «зону џ и ч п ), о којој , држимо , не може бити више сумње. Кад је дакле у првој врсти забележено че место бугарскога ште, откуда одмах до вр-