Отаџбина

410

КОЈИМ 1ЈРАВЦЕМ ИДЕ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ

сте да се некако испољи сештат место сечат (!), да и ие говоримо о облику а рам-Лии, он је прерушен. На страни 12 : «Елен бега обрашта се и , а требало је забележити Јелен бега обрче се. Шта се је хтело са прерушавањем од обрче на обрашта , сваки већ разуме. На страни 84 (књ. II, одсек 3) из села Суодола, у софијском округу : < ( Добра срешта, Момчилово либе", а на страни 86, у песми из истога краја : , ( Ја менека што че да помислиш. )) Дакле, све једно је, час шт, час ч! Лакше је било написати уреднику зборника срешта но мучити се по народном изговору среча! На страни 57, (књ. III, одсек 3), у једној свадбарској песмици, само од 20 врста, из дебарскога краја, има пуних 16 погрешака. Тако у 9 врсти стоји: «туп.а тугинке", а треба да је туђа туђинке , хтело се да се прикрије траг гласу ђ; у 10 врсти стоји: ((Ке^ и „мое", а треба да је ћа и моје, и ако је ће енклитички облик од глагола хтети у другим извесним крајевима у обичају, али је у дебарскоме ћа , па је требало тако и прибележити: у 12 врсти забележено је: „зашто", а требало је забележити за шчо; у 13 врсти стоји: „зборвавте синош.а". а требало је забележиги зборвефте синојни; у 14 врсти стоји: ( ( одевме и , а треба да је одефме , и ако је у другим крајевима е, у дебарском је ф; у 16, 18 и 20 врстн стоји: ((Оволвку ет от керка", а треба да је оволку јет от ћерка, и ако је у крушевскоме крају и источно од овога треће лице садашњега времена једнине јет од глагола јесам а не квт", ипак је у дебарскоме крају јв. А што је у речи „оволвку" уметнуто г>, то је не нознавање Фонетике у народноме говору тога краја, јер има и л к љ, а у неким речима чује се и средина између ових, која