Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДЕ БУГАС. КЊИЖЕВНОСТ

411

се више стреми ка л, за то је и правилније било да се ирибележи само л без ђ, или да има какви знак око л који би ту категорију гласа означавао, као н. пр. седил (.<), који смо ми већ употребили и објаснили у нашем рукопису народних умотворина. Глас је ђ незгодан да озиачи оваку особину. јер је његова историјска Функција друга. Оваким посматрашем отишли би далеко; који хоће да чита такве радове, нека узме ове зборнике. Сем овакога ФалсиФиковања често иута утурају Бугари свој артикал где год им дође на згоду, те по таквим радовима и натуреном артиклу, они после тврде* да таква главна бугарска особина у језику постоји и тамо где је никако иема у народноме говору, као што су крајеви : Овче Поље, Пчиња, и Скопље, у којима г. Милетич, по натуреном артиклу, тврди да баш таква бугарска особина, постоји у народноме говору! (1/ј. МПеис «0 с1апи и ћидагзкот јекки", стр. 43.). Ове су песме и по томе већ сумњиве, што се ретко код које каже место одакле је, већ само цео крај. а још ређе се каже од којега су слушане, само је назначен скупљач, који је послао песме редакцији овога часописа. * * * Ми изнесмо у овом кратком прегледу самО главније радове из зборника бугарскога министарства просвете, који се тичу изучавања и показивања народности и њених особина, јер је то део који има највише вредности за научни свет, а о нашој се штети врши тенденциозна страна његова да збрка сриско и бугарско. да узбије сриско и да, тиме спрема земл:>иште будућим и садашњим поли1 ичким прохтевима. Вугарска, дакле, наука не може без нолитике. Из овога што до сада наведосмо јасно се види, да је онај део бугарске литературе на истом ступњу и на истом земљишту као и пре десетину година.