Отаџбина

412

херцеговац 1ја мо.штви

По нашем мишљењу овакав правац књижевности незгодан је у Бугара, ма с које га тачке посматрали. Ми се тврдо надамо, поред данашњега живог и општег напретка у Бугара, да ће се ускоро појавити хладни и смотренији радници на бугарској књижевности, и да ће Је свести у праве своје границе, у којима ће је моћи лакше и с успехом посматрати, изучавати и облагорођавати. Иначе ако се ово наше очекивање не обистини, онда ће бугарска књижевност дочекати злу судбину, јер жељом да се расплине у туђе елементе она је у опасности да са свим нропадне. Да би својем народу осигурали западне му крајеве који ^у у очевидној вези са Србима, они хоће да наслоне сав бугаризам на те крајеве. Тиме беже од оне праве тврде основе на истоку, на којој је њихова литература и заснована. А кад један пут народ на западу ирене и иође за Србима, с којима га осем језика, нарави и обичаја толике друге материјалне, историјске и иолитичке везе везују, ми предсказујемо Бугарима, да с неприродним својим развитком између две столице, на које су ради да седну. лако могу остати на земљи, 28. марта 1891 год. у Царнграду. ЈА. р. јЗесеииновић,

ХЕРЦЕГОБАЦ НА МОЛИТВ! Посљедии зраци ено великог оунца тону За даљне мрачне горе и данак оставља нас, Под крилом бла10г мира у вечерн.ему звону Молитве бруји глас. Уморне тешким радом и моје ове груди У чисгом оном звуку покоја палазе свог, И у мени се сада тиха молитва буди У пламу срца мог.