Отаџбина

ДАША Ђ0Ш1Ћ

415

чекаћу. Да одем сад кући ? Она налег.а ће ме склептати а до вече морам код Стазе. Идем и ја у читаоницу. И Даша се врати у варош и упути се у читаоницу. Те ноћи поновили се сви јучерашњи призори с Дашом. Он је н уживао а и смејао се. Узео је све некако олако , био му је неки «хец» да проводи „практичну" хубав . а уз то да се бави и с „теоријом" те страсти. Тако је то трајало неколико дана и само Дашина робустна нарав могла је издржати толику навалу. Међу тим је одиграо и „Мурата" и још већма залудио Јелу, тако, да му је ова изјавила, да би и она ступила у Курјаково друштво , па би онда Даша и њу носио. Но Даша јој рече, да не мисли остати глумац . а кад му Јела на то нскаже готовост, да ће с њима ма куда, он јој одговори да иде опет у солдате, а тамо не могу бити заједно. То Јелу сцужди, и она поче тражити друге узроке Дашином <с охладњењу". Док је Даша своје срце иоштено делио између Стазе и Јеле, а уз то непрестано чекао да «буде прилике" да упозна своју анонимну обожатељку, десило се с Пером, што му је Даша пророковао. Отац му до душе није дошао, али је добио писмо с новцима. Пера одмах похита свом другу, загрли га и поче плакати као мало дете. Даша, уморан и дремован, није таки схватио шта му Пера товори. и тек кад се разбудио са свим . скочи из кревета и поче се вртити по соби. —- Нисам ли ти казао! стаде викати. Није твој отац неотац. Знаш, тако се радујем, да би' чисто и ја. — Па хајде и ти! Даћу ти новаца. — Тог зеља имам и ја, а Станић би једва чекао да му дођем. Али, остаћу још које време овде. Ти и не знаш — V осталом и не треба да знаш. — И не ћу да знам. Да ме није непрестано копкала мисао, шта ће ми отац писати. ушао бих ја у траг твојој тајанствености, којом се од неког доба умотаваш. Мислиш ли ти да мени није пало у очн — али све једно.