Отаџбина

ДАША Ђ0Ш1Ћ

417

даје конценгрисати свеколико знање на свету а уз то, што је, поред технике, права светска наука. Хируршке операције изводе се у Аустралији тако исто као и у Аустрији , а и интерне болести су исте с малом разликом. Пре свога глумовања мислио сам до душе, да будем правник, али сад знам. да би ту струку за цело био напустио и пресалдумио у медицину Идем у Беч. —■ Боже мој, ала говориш лепо. Кад те овако слушам, осећам тек, како сам глуп, како не знам нигата. Хо мај, ал' сам био мазгов, гато нисам 'тео учити' — Утеши се, брате ; мора бити људи и од твоје багре. Знај, да поред адвоката мора бити процежџија, поред доктора и болесника, поред теоретичара и практичних људи. Не могу бити сви научењаци, а буди уверен, да у животу твоја нарав више вреди од њиховог конверзационог лексикона. Шта хасни наука, ако се у животу спотиче сваки час о најситнији ирактичан захтев. Веруј ми, Дагао, да наочари, кроз које ти гледига свет, много више вреде и од најуглађених са златним оквиром, ако јаше на носу каквог сувопарног мргоде. Да је у теби било иравог нагона за науку, ти не би школу напустио; уиутрашње осећање за позивом одлучује свагда. У осталом, ти си бистра ума, по ако баш и не ћеш тражити четврту димензију, ти ћеш се у овим трима осећати као риба у води, јер ћеш бити с њима задовољан. А то је главно: задовољство и здравље. — Ја мислим, да сам те разумео, а опет сумњам. Толико схватам, да оћеш да ми докажеш, да ја могу и морам бити задовоља,н својим положајем и својим знањем. Е, па имаш право. Ја се баш и не отимам, да будем сјајна звезда, тим мање, што би мор'о много учити, а то ми није годило никад. па ми не годи ни сад Знага, Перо, кад само помислим на учење, већ ти не завидим. — Ето видига, да имам право. — Боже мој ! Кад ти будеш доктор, шта ли ћу бити ја онда! ? Твоје речи ми отворише очи, да бар мислим ОТЛЏБИНА, КЊ. XXVIII ов. 111. * 27