Отаџбина

418

ДАША ЂОНИЂ

у напред, даље, а не само од данас на сутра. Бога ми! баш ћу се постарати за себе. Станић ми не гине. па док ти будеш докторски шегрт и калФа, ја могу бирташки. Тако можемо у једно доба постати мајстори. Ти доктор а ја бирташ. — А глумовање ? насмеја се Пера. — Ех! То ми је девета брига. Кад ти одеш, ко ме се даље тиче! — Стаза. — Па добро, Стаза; она, знаш.... та не ћу бити ваљда непрестано заљубљен! још је волем; али — и Даша поче звиждати. Пера није приметио на то ништа. он се само смешкао и гледао Дашу крадом. Тек после подужег ћутања рече као узгред: — Ма збиља, ти си нешто омршавио. — Ја, ушепртљи Даша; то је од учења. Од тог се још нико није угојио. -— 4 То је истина. Црну штампарску маст још нико није мазао на лебац; али, брате, ни од зејтина, на ком плове Стазине очи, није нико стекао подвољак. — То и сам знаш. — Знаћеш и ти, ако већ — не знатп. Дашу је нешто давило и сваки час беше на скоку, да се Нери исповеди. На послетку већ није могао одолети. — Па и знам, рече загушљивим гласом, — Честитам ти. Дашо, одговори Пера; ти си момак и по. А шта вели удовица Јела? — Па оно исто, што и Стаза. Пера се ухвати за трбух од тешког смеја. И Даша удари у смеј, и обојица су се на пољани савијали и кривили, док већ Пери не беше доста. — Е, дилберу мој, две муве у исти мах а трећа ти лети у мрежу ; Дашо, ти си велики човек! — Па, ради се, како се може.